1. регулисана професија – професионална дјелатност или група професионалних дјелатности код којих је приступ, обављање или један од начина обављања на основу законских или других правних аката, директно или индиректно условљен посједовањем одређених стручних квалификација
те професионална дјелатност или група професионалних дјелатности којима се баве чланови стручних организација с професионалним називом;
2. професионални назив – назив којим се носиоцу стручне квалификације потврђује право на обављање одређене регулисане професије, а може бити различит од академског или стручног назива или степена који се стиче посједовањем образовне квалификације;
3. стручни и академски назив и академски степен– назив и степен који се стиче посједовањем образовне квалификације у високом образовању;
4. стручна квалификација – квалификација која је поткријепљена доказом о формалној оспособљености, потврдом стручности и/или стручним искуством;
5. доказ о формалној оспособљености - дипломе, свједочанства и други докази које је издала надлежна установа, којима се потврђује успјешно завршено стручно образовање;
6. образовна квалификација – квалификација која се стиче по завршетку формалног образовања, а која се доказује дипломом, свједочанством или другом јавном исправом коју је издала надлежна образовна установа;
7. носилац стручне квалификације – лице које испуњава све потребне услове за бављење одређеном регулисаном професијом у држави чланици, ау поступку признавања иностране стручне квалификације сматра се кандидатом;
8. стручно искуство – стварно и законито обављање професије у пуном или скраћеном радном времену, а у складу с одговарајућим прописима за поједину професију;
9. период прилагођавања – обављање регулисане професије у држави чланици домаћину под надзором квалификованог стручњака, које може бити попраћено захтјевима за додатним образовањем, стручним усавршавањем и оспособљавањем те подлијеже оцјењивању, аквалификованим стручњаком сматра се лице с одговарајућим компетенцијама, стручним знањем и искуством;
10. провјера компетентности– провјера примјене стручног знања и вјештина кандидата, уз припадајућу самосталност и одговорност, а коју проводе надлежни органи ради оцјене компетентности кандидата за обављање регулисане професије;
11. компетенције – знања и вјештине те припадајућа самосталност и одговорност;
12. надлежни органи– надлежне струковне организације, централни органи државне управе у чијем су дјелокругу одређене регулисане професије или други надлежни органи или организације које су посебним прописима овлашћене за провођење поступка и утврђивање услова за признавање иностраних стручних квалификација;
13. заједнички компетенцијски оквир – заједнички скуп компетенција нужно потребних за обављање одређене професије,не замјењује државнепрограме оспособљавања, осим ако другим правним прописима није другачије одређено;
14. заједнички испит – подразумијева стандардизовану провјеру компетентности носилаца одређених стручних квалификација, а која је доступна у државама чланицама које су прихватиле заједнички компетенцијски оквир,успјешно полагање испита у једној држави чланици омогућава носиоцу стручних квалификација да обавља професију у свакој другој држави чланици која је прихватила заједнички компетенцијски оквир под истим условима као и носиоци стручних квалификација који су своје квалификације стекли у тој држави;
15. потврда за несметано пружање услуга на унутрашњем тржишту Европске уније– потврда која се издаје правним и физичким лицима у сврху несметаног обављања професија и пружања услуга у областима других држава чланица, запошљавањем и обављањем привредне дјелатности, односно самозапошљавањем, пословним боравком, односно привременим и повременим пружањем услуга;
16. надлежни орган за издавање ЕУ потврде – орган или струковна организација или институција која је посебним прописима овлашћена за издавање потврда, односно за вођење одговарајућег регистра и издавање потврда;
17. пружање услуга на привременој и повременој основи – пружање услуга којем не претходи поступак признавања иностране стручне квалификације уз услов пословног боравка у другој држави чланици, а које се процјењује за сваки поједини случај, узимајући у обзир њено трајање, учесталост, редовност и сталност;
18. приправнички стаж –период стручне праксе која се обавља под надзором ментора ако представља услов за приступ регулисаној професији, а који се може проводити или током образовања до стицања квалификације или након завршетка образовања;
19. цјеложивотно учење – сви облици учења током живота чија је сврха стицање и унапређивање компетенција за личне, друштвене и професионалне потребе, укључујући професионалну етику;
20. европски систем прикупљања и преношења бодова у високом образовању или ECTS бодови – систем бодовања за високо образовање који се користи у Европском простору високог образовања;
21. европска професионална картица – електронска потврда у оквиру IMI система којом се доказује да је носилац стручне квалификације испунио све потребне услове за пружање услуга у земљи домаћину на привременом и повременом основу или признавање стручних квалификација за пословни боравак у земљи домаћину;
22. носилац EPC картице – носилац стручне квалификације коме је издана EPC картица;
23. надлежни орган за EPC картицу – надлежна стручна организација или други надлежни орган или организација, односно централни орган државне управе у чијем су дјелокругу регулисане професије за које је уведена EPC картица, а које је посебним имплементацијским прописима овлашћени за припрему и обраду IMI досјеа те издавање EPC картице.
22. носилац EPC картице – носилац стручне квалификације коме је издана EPC картица;
23. надлежни орган за EPC картицу – надлежна стручна организација или други надлежни орган или организација, односно централни орган државне управе у чијем су дјелокругу регулисане професије за које је уведена EPC картица, а које је посебним имплементацијским прописима овлашћени за припрему и обраду IMI досјеа те издавање EPC картице.
