Високо образовање у Босни и Херцеговини је регулисано Оквирним законом о високом образовању у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 59/07, 59/09). Овим законом утврђена је: организација високог образовања у Босни и Херцеговини, одговорност надлежних власти у овој области, установљавају тијела за провођење закона и међународних обавеза Босне и Херцеговине, те начин осигуравања квалитета у области високог образовања. Такође Законом су установљени основни принципи и стандарди за стицање високог образовања у Босни и Херцеговини, у складу с релевантним одредбама Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (ЕТС Но. 5, 1950.) и њених протокола, Препоруком Комитета министара Вијећа Европе о признавању и оцјени квалитета приватних високошколских установа [Р(97)1], Препоруком о приступу високом образовању [Р(98)3] и Препоруком о истраживачком задатку универзитета [Р(2000)8] и другим релевантним принципима међународно признатих правних инструмената чија је држава уговорница и Босна и Херцеговина, те у складу с Конвенцијом Вијећа Европе/УНЕСЦО-а о признавању квалификација у високом образовању у европској регији (ЕТС Но. 165, 1997.).
На основу Оквирног закона о високом образовању извршено је усклађивање Закона о високом образовању у Републици Српској, десет кантона у Федерацији Босне и Херцеговине и Брчко дистрикту Босне и Херцеговине чиме је Босна и Херцеговина у потпуности прешла на Болоњски систем образовања.
Врсте високошколских установа
Високошколске установе у Босни и Херцеговини су универзитети и високе школе. Термин «универзитет»:
‐ ограничен је на високошколске установе које се баве и наставним и истраживачким радом, које нуде академске степене сва три циклуса, са циљевима који укључују унапређење знања, мисли и школства у Босни и Херцеговини, образовни, културни, друштвени и економски развој Босне и Херцеговине, промоцију демократског грађанског друштва и постизање највиших стандарда наставе и истраживачког рада;
‐ односи се на високошколску установу која реализира најмање пет различитих студијских програма из најмање три научне области – природне науке, техничке науке, биомедицина и здравство, биотехничке науке, друштвене науке и хуманистичке науке.
Универзитет може имати организационе јединице, као што су: факултети, академије, високе школе или научни институти, које изводе наставни, научноистраживачки и умјетнички рад у једној или више образовних и научних области.
Термин «висока школа»:
‐ ограничен је на високошколску установу која је акредитирана за давање диплома и степена првог циклуса, са циљевима који укључују припрему и обуку појединаца за стручни, економски и културни развој Босне и Херцеговине и промоцију демократског грађанског друштва, те постизања високих стандарда наставе и учења;
‐ односи се на високошколску установу која реализира најмање један студијски програм из једне научне области и испуњава друге увјете у складу са законом.
Оквирним законом о високом образовању у БиХ прописано је да теолошки факултети, високе теолошке школе и академије могу бити у саставу универзитета што се регулише посебним уговором. До преласка на Болоњски систем образовања постојале су и више школе које су пружале двогодишње струковно образовање.
Организација високог образовања
Високо образовање организира се у три циклуса:
‐ први циклус води до академског звања завршеног додипломског студија [тхе дегрее оф Бацхелор] или еквивалента, стеченог након најмање три и највише четири године редовног студија након стицања свједочанства о завршеној средњој школи, који се вреднује са најмање 180 односно 240 ЕЦТС бодова,
‐ други циклус води до академског звања мастер или еквивалента, стеченог након завршеног додипломског студија, траје једну или двије године, а вреднује се са 60 односно 120 ЕЦТС бодова, и то тако да у збиру с првим циклусом носи 300 ЕЦТС бодова, и
‐ трећи циклус води до академског звања доктора или еквивалента, траје три године и вреднује се са 180 ЕЦТС бодова.
Један семестар студија носи 30 ЕЦТС бодова у сваком циклусу.
Из одредби става 1. овог члана изузима се студиј медицинске групе наука у првом циклусу који се вреднује до 360 ЕЦТС бодова.
Дипломантима се након завршетка студијског програма додјељује диплома и академски назив у складу са раније одобреним студијским програмом.
Релација између предболоњских и болоњских студијских програма и квалификација је дефинисана Одлуком о усвајању Основа квалификацијског оквира у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 31/11). Одлуком су дати нивои Основа квалификацијског оквира у БиХ.
|
Однос према ИСЦЕД нивоима и ЕКО-у (ЕQФ)
|
Основе квалификацијског оквира
|
Ранији систем у Босни и Херцеговини заснован на степенима стручне спреме
|
|
ИСЦЕД
ниво
|
ЕКО
(ЕQФ)
|
Квалификација
|
Завршно
образовање
|
Ниво
|
Степен
стручне
спреме
|
Завршна школа
|
Квалификација
|
|
5Б
|
6
|
Бацхелор или
Баццалауреат
|
Први циклус
високог
образовања
|
6
|
VI.
|
Виша школа
|
Виша стручна спрема - ВШС
|
|
5А
|
7
|
Мастер
|
Други циклус високог образовања
|
7
|
VII./1
|
Факултет основне студије
|
Висока стручна спрема - ВСС
|
|
VII./1
|
Специјализација
|
Магистар специјалист
|
|
5
|
8
|
Докторат
|
Трећи циклус високог образовања
|
8
|
VII./2
|
Магистериј
|
Магистар наука
|
|
6
|
VIII.
|
Докторат
|
Доктор
наука
|
Одлука напомиње да ће се однос између постојећег система у Босни и Херцеговини који је заснован на степенима стручне спреме и квалификација дефинисаних Европским квалификацијским оквиром детаљније разрађивати и дефинисати измјенама и допунама постојећих закона те по потреби и посебном законском регулативом и подзаконским актима.
Услови приступа високом образовању
Минимални услов за приступ високом образовању је завршена четверогодишња средња школа у Босни и Херцеговини. Високошколске установе у складу са Законима о високом образовању и статутима високошколских установа могу прописати и друге услове за приступ високом образовању.
Системи оцјењивања
Постоје два система оцјењивања
Првим системом оцјењивања успјех студента на испиту и у другим облицима провјере знања вреднује се и оцјењује оцјенама у систему оцјењивања од 1 (недовољан) до 5 (изврстан) док се другим системом оцјењивања успјех студента на испиту и у другим облицима провјере знања вреднује се и оцјењује оцјенама у систему оцјењивања од 5 (недовољан) до 10 (изврстан) те ЕЦТС скалом оцјењивања (оцјенама од А до Ф) у систему ЕЦТС-а.
Првим системом оцјењивања успјех студента на испиту и у другим облицима провјере знања вреднује се и оцјењује у систему оцјењивања од 1 (недовољан) до 5 (изврстан) те ЕЦТС скалом оцјењивања (оцјенама од А до Ф) у систему ЕЦТС-а, према сљедећем:
а) оцјена изврстан (5) одговара оцјени А у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
б) оцјена врло добар (4) одговара оцјени Б у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
ц) оцјена добар (3) одговара оцјени Ц у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
д) оцјена довољан (2) одговара оцјени Д у скали ЕЦТС-а;
е) оцјена недовољан (1) одговара оцјени Ф у скали ЕЦТС-а, а оцјене Ф и ФX у скали ЕЦТС-а преводе се у оцјену недовољан (1).
Пролазне оцјене су: изврстан (5), врло добар (4), добар (3) и довољан (2).
Другим системом оцјењивања успјех студента на испиту и другим облицима провјере знања вреднује се и оцјењује у систему оцјењивања од недовољан (5) до изврстан (10) те ЕЦТС скалом оцјењивања (оцјенама од А до Ф) у систему ЕЦТС-а, према сљедећем:
а) оцјена изврстан (10) одговара оцјени А у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
б) оцјена врло добар (9) одговара оцјени Б у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
ц) оцјена добар (8) одговара оцјени Ц у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
д) оцјена задовољава (7) одговара оцјени Д у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
е) оцјена довољан (6) одговара оцјени Е у скали ЕЦТС-а, и обрнуто;
ф) оцјена недовољан (5) одговора оцјени Ф у скали ЕЦТС-а, а оцјене Ф и ФX у скали ЕЦТС-а преводе се у оцјену недовољан (5).
Пролазне оцјене су: изврстан (10), врло добар (9), добар (8), задовољава (7) и довољан (6).
